Tu i tamo sretneš nekoga ko ti se prilikom upoznavanja predstavi kao srpski pisac. - Ja sam srpski pisac. Da, pa šta s tim pomisliš, ali mu ne kažeš. I ja sam neka vrsta srpskog pisca, međutim nije mi ni na ktraj pameti da se tako predstavljam. Onda pričate o… Pa, nije to svaki put ista tema. Ponekad pričate o nečemu što nema apsolutno nikakvih dodirnih tačaka sa književnošću. Na primer, o akcijama i privatizaciji srpske privrede. Kako bi se tu mogao zaraditi neki dinar prodajom ili kupovinom akcija. Vaš razgovor se odvija na klupi u parku ili na ulicama grada. A prolaznici koji pored vas ravnodušno prolaze i ne slute da pred sobom imaju dva srpska pisca.