Jedno vreme Nepoznatom je pisao stariji gospodin iz Australije. Našao je njegovu priču na net-u i javio se: “To je upravo ono što treba da bude znatno više prisutno na Internetu...”
        Ili riba… Koja riba?! Sigurno ima sto pedeset godina! Dakle, g-đa Metuzalem se javlja e-mailom iz Las Vegasa: “Gospodine Nepoznati, i ja sam iz K-a i ona fotografija pored Vaše priče na sajtu o našem gradu: molim Vas, ako imate još takvih, pošaljite mi!” O priči, da li je dobra ili najobičniji sheet gđa Metuzalem ne piše ni reči.
        Mada je i Nepoznati otkačen tip.
       Mesecima je visio po poljskim sajtovima, pokušavao da ubedi Poljake da posete njegovu web-prezentaciju, pročitaju priče koje govore o poljskim gradovima Krakovu, Olštinu i Lođu. Upisivao se u knjige gostiju, posećivao forume, slao imejlove, ostavljao linkove…
        Odgovorio mu je jedan dečak, naivni tinejdžer iz poljske provincije. Dečakovo elektronsko pismo je postiglo cilj: Nepoznati je prestao da posećuje poljske sajtove, zaboravio da je ikada i napisao priče o poljskim gradovima Krakovu, Olštinu i Lođu.
        Poljsku je zauvek precrtao u svom srcu.