- Na početku našeg virtuelnog razgovora, ipak me zanima gde ste Vi g-dine Ilicu? Možda će mi Vaš odgovor pomoći da Vas materijalizujem u određenom prostoru, prostoru sa sasvim određenom geografskom širinom i dužinom?
 Milos K.Ilic: Ja sam tu, odmah, kod prolaza izmedju trafike i prodavnice računara i ostale polovne elektronike. Tu, odmah, drugi stan, desno od lifta. Tu, odmah, ispred monitora...

 - Biti balkanski (srpski, hrvatski, bosanski...) pisac jeste jedna tuga pregolema. Da li delite moje mišljenje? 
 Milos K. Ilic: 'Aj, recimo, da sam ja pisac... Nije mi ništa tužno. Pišem šta hoću, kako hoću, doduše, ne i gde hoću, ali ima par mesta na kojima mogu nesmetano da "obesim" svoja dela i da ih podelim sa drugima.
 Ako neko očekuje življenje samo od piskaranja knjiga, bolje bi mu bilo da ima neki "Seks i grad" u rukavu...

- Verujete li u postojanje Čitaoca? Da negde postoji njegovo veličanstvo Čitalac i da on čita Vaše priče... Vaše pesme... 
 Milos K. Ilic: Verujem da ima par ljudi koji se zeznu, pa pročitaju nešto što sam postavio na Net-u... Ortaku, čim dopunim, šaljem neki dnevnik naših proteklih događaja..
 Možda će zvučati klinački, ali moj deda se ne "odlepljuje" od toga što mu donesem i, što je važnije, nije to kao 'dobar unuk', već me i napljuje, ako sam nesto žestoko usrao itd...
 Takođe, dajem priče i dvema profesorkama, pa mi one malo stručnije izlože šta misle, kao i lokalnom nam piscu, pa mi oni dođu kao to stručno mišljenje...

Milos K. Ilić o sebi: Rodjen sam i živim u Pančevu, već devetnaest godina, i sve mi se nesto čini da ću ostati tu jos neko vreme. Završio sam osnovnu i srednju školu (gimnazija, društveni smer) u Pančevu. Trenutno sam na Filološkom fakultetu u Beogradu, u grupi srpska književnost i jezik sa opštom književnoscu.
Nisam izdavao ništa, ako ne brojimo neke lokalne časopise i Rukopise. Nagrada koju bih istakao je 'Duškoviceva zvona'...