Rekkoh: Spasi bože Osterajh...
Tokom dana ponovih tu rečenicu više puta ili je jedva čujno promrmljah sebi u bradu.
Potom, sretnem poznanika na ulici i on me upita:
- Šta si rekao? Učinilo mi se da nešto rekao, druže?
- Rekao sam: Spasi Bože Osterajh...
- Ah, da, da. To se podrazumeva. I ja često izgovaram tu rečenicu.
- Ko je samo ne izgovara u ovom gradu?! Mislim da ovaj grad postoji upravo zahvaljujući stalnom izgovaranju, ponavljanju, te rečenice.
- Pa, kada je tako - Spasi bože Osterajh, i ostaj mi zdravo!
- Forever young - odgovorih umesto pozdrava.
Ko zna, možda i ta rečenica može spasiti ovaj grad?!